Politika: I Moldavija razapeta između EU i Rusije

Bukurešt– Događaji u Ukrajini, koji već nedeljama privlače svetsku pažnju, drže u senci druga zbivanja u istočnoevropskoj zoni čiji se potmuli tutnji najrazgovetnije osećaju na rumunskim teritorijama na kojima važe zakoni Evropske unije i NATO-a. Ovde je najpomnije propraćena odluka nedavnog samita EU u Vilnjusu da se parafiranjem sporazuma o pridruživanju Moldavije (i Gruzije) učini važan korak u daljem prodiranju EU na evropski istok. Zadovoljan ovakvim ishodom, rumunski predsednik Trajan Basesku je zaključio da je, najzad, „EU prešla reku Prut” i da svojim delovanjem sada obuhvata i „drugu rumunsku državu”.

Uoči samita u Vilnjusu Basesku je izjavio da je posle prijema Rumunije u NATO i EU, sada „novi nacionalni projekat Rumunije da ostvari ujedinjenje sa bratskom Moldavijom”. Ta je izjava izazvala krajnje oprečna mišljenja i uzbudila duhove kako u Rumuniji, tako i u Moldaviji. Uglavnom prevladavaju ocene da se „Baseskuu žuri” i da ta žurba ima populističko-politikantsku potku. Udaranjem u najtananije žice osećanja Rumuna koji zaista žele da se ponovo ujedine sa moldavskom braćom, Basesku pokušava da pred važne izbore u 2014. popravi svoj potpuno urušeni imidž.

Na te kritike Basesku se nije obazirao. Naprotiv, kada je pre neki dan Ustavni sud u Kišinjevu, posle dugogodišnjih sporova, doneo odluku kojom se moldavski jezik poistovećuje sa rumunskim, odnosno rumunski proglašava za zvanični jezik Republike Moldavije, Basesku je uskliknuo: „To je za mene jedna od najvećih radosti u poslednjih nekoliko godina.”

U Moldaviji je za oko 75 odsto stanovništva maternji jezik rumunski dok su za preostalu četvrtinu stanovništva to ruski, ukrajinski, gagauški ili bugarski jezik.

„Baseskuove izjave o što bržem ujedinjenu idu naruku moldavskim komunistima i Moskvi”, rekao je lider moldavskih liberaldemokrata i bivši premijer Vlad Filat.

Da i zvanični Kišinjev zazire od Moskve svedoči i to da je prilikom nedavne posete američkog državnog sekretara DŽona Kerija, kako beleži tiražni bukureštanski dnevnik „Evenimentul zilej”, „Moldavija zatražila vojnu podršku SAD protiv Rusije”.

Jedna od glavnih tema Kerijevog razgovora sa moldavskim predsednikom Nikolajem Timoftijom ticala se „mogućeg vojnog sukoba koji bi Rusija mogla da izazove u Republici Moldaviji kako bi zaustavila zbližavanje ove države EU”. Ovaj sukob bi, navodno, mogao da izbije posle Zimskih olimpijskih igara u ruskom Sočiju februara 2014.

„Kažem vam otvoreno da nam je potrebno snažno učešće SAD u osiguranju bezbednosti u regionu. Rusija učvršćuje svoje vojno prisustvo u separatističkoj pokrajini Pridnjestrovlju ignorišući svoje međunarodne obaveze. U bliskom vremenu možemo očekivati provokacije u pridnjestrovskoj pokrajini i u Gagauziji”, izjavio je Timoftija, na šta je američki šef diplomatije rekao da su SAD na njihovoj strani i da će ih „i dalje podržavati, pružajući pomoć koja vam je potrebna”.

U Bukureštu se naširoko govori i piše o „antimoldavskim merama”, koje Moskva već preduzima. U njih spadaju ukidanje uvoza vina iz Moldavije, koji je njen glavni izvozni artikal, zatim pretnja da se obustave isporuke ruskog gasa, kao i to da se sa teritorije Ruske Federacije proteraju svi moldavski gastarbajteri, kojih ima više desetina hiljada.

Ovde se, ipak, postavljaju i razna „nezgodna” pitanja, kao što je pitanje koštanja eventualnog ujedinjenja Rumunije sa „zaostalom Moldavijom”. Rumunija i sama grca u mnogim nevoljama, posebno onim ekonomskim. Tako magazin „Historija” pokreće debatu ne samo na temu „kako i kada ćemo se ujediniti sa Besarabijom”, nego i „koliko će to koštati Rumuniju ako uzmemo u obzir krajnje skupo iskustvo ujedinjenja Zapadne Nemačke sa Istočnom Nemačkom”.

Osim toga ovde provejava i bojazan o tome da li će se ostvariti plan EU u vezi sa takozvanim Istočnim partnerstvom, prema kojem bi se u uniju privuklo šest bivših sovjetskih republika (Ukrajine, Moldavija, Belorusija, Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan) kako bi se zaokružilo njihovo „udaljavanje od postsovjetskog ešelona”.

Na tom ispitu „palo” je već polovina od „šest kandidata” (Belorusija, Jermenija i Ukrajina), jedan se koleba (Azerbejdžan), dok su Moldavija i Gruzija – „drveni klinovi” – jer sa njima ništa nije sigurno „iako su potpisali”. I sam Basesku ističe da će ostvarenje tog zadatka „teško ići” i da će biti potrebni „veliki i dugotrajni napori”.

Milan Petrović

(Politika)